Odmah ću se ograditi, nisam sociolog, a tema jeste sociološka.
Civilizacija svakodnevno zarasta u nove paradigme koje je doneo Internet. Kada bi se pojavila nekakva stihija koja bi danas imala moć da čovečanstvu ukine Internet na “samo” jedan dan, verujem da bi posledice bile duboke i trajne (višegodišnje). Stale bi banke, avioni, mediji, meteorolozi… i kladionice. Ogroman broj procesa (ne samo poslovnih) bilo bi devastirano. Možda je sve ovo dobra osnova za neki budući blockbuster – na primer, Zemlju zapljusne kosmičko zračenje koje menja svojstva silicijuma (rudna osnova Interneta). Evo, prestajem sa tom maštarijom, da ne dajem ideju vanzemaljcima (ili idiotima).
Kažu da je cigareta u stvari “socijalna proteza” za pušače. Nemaš društvo, a ti zapališ cigaretu, tako nekako. Čovečanstvo je prepuno “proteza”. Ako hoćeš da si brz tu ti je “proteza” – automobil, ako hoćeš da si glasan tu ti je megafon, da vidiš na daljinu ili u prošlost – tu je televizor… letimo, dišemo pod vodom, vidiš u mraku, vidiš sitne ili daleke objekte, izdržavamo niske temperature … Kada mi se rodila ćerka bila je nedeljama u inkubatoru. Nosim naočare, imam jedan veštački zub. Život nam je poduprt (podšprajcovan da se izrazim zidarski) raznim “protezama” i značajno bi bio ugrožen, otežan ili nemoguć bez njih. Ne govorim tu sad o sreći, ekologiji… to je, naravno, važan ugao, ali bih ga za sada preskočio.
Jedna od takvih proteza je i država. Ona je među najstarijim protezama. Ona nas podupire u odbrani, organizuje društvenu solidarnost, organizuje obrazovanje, zdravstvo, sudstvo, policiju, novac i druge resurse… organizuje dogovaranje i poštovanje pravila – zakona.
Volim da kažem da država (treba da) organizuje slobodu.
Nikada u poznatoj istoriji neka druga proteza nije značajno preotimala funkcionalnosti koje je pokrivala “proteza” države. Nikada, sve dok se nije pojavio Internet.
Tužan domaći primer je način na koji se (na Internetu) sakuplja novac za lečenje teško obolele dece. Takođe, tokom nedavnih poplava u Srbiji, građani su se putem Interneta organizovali i radili tradicionalne funkcije države – organizovanje pomoći, javno informisanje… Afera doktorat (plagijat) je pokrenuta tako što su građani radili tradicionalne funkcije države – istraga, javno informisanje.
Iako ima svojih lokalnih specifičnosti, ovo je, ipak, globalan proces.
I pored svih izazova i nestabilnosti, postoji internet novac – BitCoin, “anarhistički novac” kako ga mnogi zovu jer se na njegove transakcije ne plaćaju ni provizije ni porezi. Čak i da žele, države ovo, praktično i teoretski, ne mogu kontrolisati. Da podsetimo na očigledno i opšte poznato: prikupljanje poreza, nadzor platnog prometa su među temeljnim funkcionalnostima država.
Interesantan primer je i mreža Gajgerovih brojača (merača radioaktivnosti) u Japanu. Te merače su postavili građani, najčešće u svojim stanovima, a rezultati merenja se publikuju na Internetu (IoT) i javno su dostupni. Država je time izgubila mogućnost da manipuliše ovim podacima – opet jedna od delatnosti kojima se države (ne)zvanično bave.
Danas postoje industrijski realno priznati stručnjaci iz raznih oblasti, a da pritom za te oblasti nisu imali formalno (državno) obrazovanje. Za mnoge oblasti takvo obrazovanje ni ne postoji. Postoje naravno oblasti gde takvih stručnjaka skoro nema, ali postoje oblasti gde je to industrijsko pravilo. Zbog slobodnog pristupa nikad većoj bazi znanja na Internetu državi se topi dominacija u oblasti obrazovanja. Ovakvo obrazovanje (ili informisanost), dalje stvara nove paradigme u kulturi (open source, share kultura).
Ovo je bio niz konkretnih primera.
Konceptualno gledano, država sve više gubi tradicionalne funkcionalnosti i najviše se svodi samo na organizovanje bezbednosti i sprovođenje zakona. Nazovite to cyber samoupravljanjem, deetatizacijom pomoću Interneta, social everything ili oksimoronom: liberalna levica, piratskom politikom… kako god, dešava se i dešavaće se.
Svaki programer će vam potvrditi da su zakoni u svojoj suštini, postavci i logici, veoma slični algoritmu (softveru, programu). Verujem, neminovno je, da će sve više zakonskih procedura biti zamenjeno softverskim procedurama. Programeri će postati zakonodavci, a računari će sprovoditi “zakone”. Znam, to je tehnokratski, futuristički i možda otuđen pogled, ali to je proces koji je u toku (utkan već u mnoga e-government rešenja).
Svuda gde države ili njeni lideri ignorišu ili budu ignorisali ove procese, sasvim izvesno biće (i ima) društvenih sukoba.
Internet polako, ali stabilno, preuzima organizovanje slobode.
